SVEŽENESU MIRTICE

Zavičaj, selo, crkva, manastir......

Imaginarni krstovi svete vode svemirske......

Žena, ptica, plast sena, a krila joj nebeska
okićena planetama, na glavi joj bilje lekovito
kao kod vila iskonskih......

One nose biser i đerdane, bele plodove zemaljskih školjki,
koje od stranca u svojoj sredini stvaraju novi biser,
čistoću i belilo lepote....

One umiru stalno i nikako, uvek su tu i nisu
a mi kao neki prolaznici, svićemo zorom
i nestajemo mrakom......

     Život je ljubav života,
     a cvet je cvetanje vizija
     a miriše na nju ... na ženu.